|   O nama  |   Novosti  |   Projekti  |   Konjički susretSeoski turizam  |   Kontakt  |  
| magyar | srpski |       Danas je 25. 2. 2017, subota.
    Donatori:
Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine
Fondacija Szekeres László
Grad Subotica
Szülőföld Alap
Corvinus Zrt.
Bethlen Gabor Alap

Seoski turizam

Seoski turizamTurizam kao privredna grana po veličini stoji na trećem mestu na svetu, iza trgovine oružja i droge. Do današnjeg dana se razvila na taj nivo da ni jedna država ne može dopustiti sebi da razvoj turizma ne uvrsti u svoje osnovne ciljeve. 1986 godine je rođen najnoviji i sveobuhvatniji pojam o određivanju turizma po kojem: "pod turizmom podrazumevamo sa jedne strane svaku promenu mesta i zanimacije sen stalnog načina života i poslovne delatnosti (stan i posao) bilo koji bio konkretan povod, vremenski period i cilj. Turizam je sa druge strane zajedništvo finansijskih, tehničkih i organizacionih uslova te usluga vezanih za udovljenje prohteva istih."(Csizmadia 1996)

U svetu sa gledišta turizma ima zemalja koje su primaoci i koje imaju privlačnu ponudu. Seoski turizamTakve su primorska letovališta i planinska odmarališta odnosno veliki gradovi Evrope kao kulturalnim turizmom preferisane destinacije. Pored toga postoje države koje su pošiljaoci odnosno mešovito primaoci i pošiljaoci. Cilj država pošiljaoca je da postanu primaoci u interesu kako bi zarađeni kapital umesto izlaska ulazio u državu. Turizam je privredna grana koja drugde stvoreni profit transformiše na takva mesta gde se inače ne bi mogao ostvariti veliki profit. Zemlje pošiljaoci ne raspolažu sa istaknutim turističkim vrednostima, a za takva područja koja su bogata zavičajnim vrednostima seoski turizam može biti mogućnost sa kojom mogu izaći iz krize. Razvoj seoskog turizma je povoljan na takvim područjima gde ne postoje iznimne turističke dragocenosti: morska obala, planinski zimski sportski centri ili termalne vode. U mnogim državama i pravne mere nalažu da se seoskim turizmom mogu baviti na tim područjima koji ne spadaju u istaknuta odmarališta.

U državama Unije na sledeći način karakterišu seoski turizam: " Nazad do korena! Na taj način žele izraziti prirodnu želju i trud stanovništva gradova da ponovo otkriju, upoznaju i prikažu novim generacijama uže rodno mesto." (Antal 1995)

Seoski turizamNa osnovu definicije Dr. Laslo Čizmadia predsednika Državnog Saveza Mađarskih Seoskih Ugostitelja: Seoski turizam je udovoljavanje široki obim potreba domaćih i stranih gostiju za provod slobodnog vremena u negovanim seoskim okolnostima sem gradova, lokalnim i regionalnim privlačnostima raspoloživ,  na trgovini  utemeljen, i saradnja lokalnih institucija i uslužitelja koji organizuju isto.

Seoski turizam u Mađarskoj ne znači prvenstveno klasičan salaško gostoprimstvo, pošto za to još ne postoji potrađnja, nego u urbanim okolnostima u selima izgrađeno gostoprimstvo koje je najčešće u blizini neke istaknute turističke destinacije koja pruža porodicama na odmoru na selu mogućnost za provod. Seoski turizam pruža mogućnost onima koji se bave poljoprivredom za dodatnu zaradu a njen razvoj pomaže malim naseljima za priključenje.

"Bitan cilj i prednost seoskog turizma je iskoristivost već postojećih objekata i prirodnih dragocenosti. Seoski turizam pruža mogućnost da one maltene nikad ne korištene "čiste sobe"- nakon higijenske modernizacije- postanu pogodne za doček gostiju zainteresovanih za prirodne lepote datog krajolika. Seoski turizamSem obezbeđivanja smeštalja gostima treba kuvati i prati, gradske goste treba zabavljati, dakle zapošljavanje se može proširiti na selu. Velika prednost seoskog gostoprimstva je da se sopstveni ili lokalni proizvodi mogu rasprodati. Dohodačni cilj seoskog turizma je osveženje starih narodnih običaja i zanatstva, oživljavanje običaja vezanih za iste i njihova ponuda u turističkim uslugama." (Csepregi-Hajós,1997)

Kao uticaj globlizacije čini se da se svet sužava, kulturne baštine se sve više homogenizuju, uzrokom uticaja nekih kutura na druge ( i pritiskom dominantne-pre svega američke- kulture) sve se više gube one kulturne razlike koje u stvari čine zasebnom pojedinu državu ili narodnu grupu. Protivno uniformizaciji pogodanodgovor jeste razvoj seoskog turizma, koja negovanjem kultunih i istorijskih baština i okretanjem prema korenima pored očuvanja istih jača i individualni ili nacionalni identitet dotičnih.

Seoski turizam se razvio između dva svetska rata kako u Zapadnoj Evropi tako i u Mađarskoj. Preduslovi za njihov razvoj su bili da su sa industrijalizacijom sela postajala sve manje naseljena i tako oslobođene nekretnine su sa malo ulaganja postale pogodne za seosko gostoprimstvo. Paralelno sa time je sa sela odseljeno gradsko stanovništvo sa zadovoljstvom provodilo slobodno vreme na selu gde su svojoj deci mogli pokazati sve što su oni sami doživeli u detinjstvu. Seoski turizamU mađarskoj se razvojem  građanstva stvorio sloj koji je zahtevao kvalitetnu uslugu smeštalja za odmor ali nije hteo da putuje u inostranstvo. Pored toga su procenili da je to najjednostavniji način da proizvođači najlakše direktno prodaju proizvode. Za ovakve zahteve je seoski turizam pužao odlične uslove. U Zapadnoj-Evropi i od tada se redovno razvija seoski turizam, dok u Mađarskoj za vreme socijalizma nije bio poželjan ovakav vid odmora, no nakon osamdesetih godina je uzeo maha razvoj zahvaljujući čemu danas na otprilike 900 naselja 8000-10000 preduzetnika sa 25000 kreveta dočekuje potencijalne turiste željne odmora u seoskoj tišini. Od ovih turističkih preduzetnika većina se organski vezuje za prirodne i kulturne datosti svoga krajolika ali je lako uočljivo da je njihova ponuda i delatnost daleko siromašnija od Zapadno Evropskog.

U Srbiji se seoski turizam počeo razvijati sedamdesetih godina ali je značio veoma iskrivljen razvoj pošto tamo seoski ne znači ništa drugo do nekoliko naselja izloga stvorenih oko turističkih centara u planinama. Takvi postoje na Tari, etno selo Sirogojno na teritoriji Zlatibora i Divčibare. U Vojvodini o seoskom turizmu možemo veoma ograničeno pričati. Ima nekoliko pokušaja širom pokrajine ali njihov sadržalj još nije dostigao nivo da bi se zvao klasičnim seoskim turizmom.

Seoski turizamCilj seoskog turizma je da pruži takvu vrstu odmora za gradsko stanivništvo koje ne može naći u istaknutim odmaralištima. Selo sa svojom tišinom sa resursima koje priroda pruža mogu dati toliki plus za ljude željne odmora, koje ni na kom drugom mestu ne može pronaći. Seoski turizam prevashodno se trudi za očuvanje kulturnih baština, narodne igre i tradicionalne zanate koje služe kao program za goste i običaje vezane uz njih. Celo seosko domaćinstvo se može urediti sa autentičnim predmetima  tog kraja a da se komfortabilitet ne smanji.

Seoski turizam kao ogranak je sakupljački pojam koji sam nije sposobna za opstanak. Ako se uz nju priključe vinski-, gastro- i konjički turizam i neki slični vidovi aktivnog turizma tada  seoski turizam može biti deo ponudnog tržišta, koja na kompleksan način , pretvaranjem lokalnih privlačnosti u kvalitetne proizvode može prosperirati na turističkom tržištu. Kao obuhvatna turistička kategorija treba da reši osim smeštaljnog kapaciteta i privlačnost datog područja. Otkrivanje privlačnosti, način njihovog eksploatisanja i unovčavanja na tržištu u slučaju seoskog turizma je sasvim različit od uobičajenih turističkih grana.

Mnogi smatraju da je seoski turizam jednak sa platnim ugostiteljstvom na selu. To nije tako! Za porodice na selu treba obezbediti ponuditi program pošto se ne može od njih očekivati da sede među četri zida. Uspeh ili pad seoskog turizma ovisi od raznolikosti ponude programa. Jedan preduzetnik ne može samostalno ostvariti takvu ponudu  koja će zadovoljiti potrebe prohtevnog turiste. Organizaciju programa treba zajednički ostvariti. Ovo zajedništvo mou inicirati pojedinci preduzetnici sela ili lokalna samouprava ili neka civilna organizacija. Osnovnu funkciju seoskog turizma obezbeđuju seoski domaćini.Organizacije za integraciju pomažu rad funkcija. Iz privrednog gledišta je delotvornost rada osnovnih funkcija odlučujuća pošto ako ono ne radi optimalno ugrožava rad celog sistema.

Seoski turizam"U seoskom turizmu stvaranje proizvoda podrazumeva zajedno sa gostom.Suština procesa promene nije drugo do zadovoljnog , novim energijama napunjenog , odmorenog gosta koji je stekao mnoga nova iskustva. Tok preobražalja je stvoriti pogodnim za primanje gostiju seoske kuće, porodice i sela, sticanje znanja gostoprimstva, stvaranje programa za goste i na kraju uspostavljanje kontakta sa gostima i sam čin gostoprimstva." (Kovacs 1997)

Osnovni princip sistema je unovčenje ruralnih bogatstva putem gostoprimstva radi finansijske dobiti. Osposobljavanje seoskih imanja za gostoprimstvo, ostvarenje gostoprimstva u seoskom ambijentu na taj način da u tome i turista-gost aktivno učestvuje kako bi smo na taj način za njega obezbedili razonodu. Delatnosti u seoskom turizmu imaju pozitivni i negativni uticaj na našu okolinu. Prihodi pružaju mogućnost da određeni region više pažnje posveti sačuvanju prirodnih dragocenosti. Pored toga stvara se kontakt između čoveka i prirode što pomaže upoznavanje i shvatanje ciljeva očuvanja prirode. Seoski turizam je najviše vezan za prirodnu sredinu od svih turističkih delatnosti i sa obzirom na njegov uspon, stvaranje infrastrukturalnih uređenja, pojava sve većeg broja turista svi stvaraju potencijalnu opasnost za sredinu.

Seoski turizam Zadatak lokalnih samouprava je osim mogućih integracija, izgradnja osnovne infrastrukture neophodne za seoski turizam. Samouprave treba da spoznaju i organizuju zadatke koji iz dela turizma spadaju na njih. Jedan od istaknutih zadataka je stvaranje slike, izgleda pejsaža i naselja, uređenje okoline i redovito održavanje istog. Treba ostvariti zajedničku sliku naselja a prirodu i objekte koje je čovek izgradio usaglasiti u harmoničnu celinu. Pored svega toga drugi bitan faktor je izgradnja infrastrukture u koju spada sem osnovne i izgradnja turističke infrastrukture. Postojeća bogatstva su polazna tačka za sliku koju će steći turista.

Takva slika međutim nije konačna, može se promeniti.