Donatori:
 Info Template |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Projekti
|
 |
 |
Posle ručka otputovali smo na lokaciju sledećeg stručnog programa, a to je u Donjem Tavankutu. Tamo smo posetili udruženje HKPD MATIJA GUBEC (Hrvatskog kulturno-prosvjetnog društva "Matija Gubec"). Ovo udruženje je osnovano 1946. godine i aktivno funkcioniše do danas. Ima oko 300 aktivnih članova, u brojnim sekcijama (odsecima). Svoje funkcionisanje zasniva na volonterima, radu na projektima (lokalnim, regionalnim i EU). Prvo smo pogledali „Galeriju prvih naivaca u tehnici slame“, koja realizuje projekat pod nazivom 52. Nedelja tradicionalne kulture. Izložba predstavlja radove brojnih Slamara, tradicionalne tehnike pletenja slame u Vojvodini i nove tehnike koje su usvojene tokom Svetskog kongresa slame. Na lokaciji Galerije nalazi se multifunkcionalni prostor koji se koristi za sastanke, radionice i predavanja, a po potrebi se pretvara u restoran, što predstavlja značajan izvor prihoda za udruženje. Restoran je zatvoren i radi samo uz prethodnu rezervaciju. Zatim smo posetili Rimokatoličku crkvu Presvetog Srca Isusovog i prikaz lepo ocrtanog svoda i ukrašenog oltara. Udruženje radi i na lokaciji Etno salaša Balažević. Farma ima 12 smeštajnih jedinica, zatvorenu veliku terasu - kapaciteta za 100 ljudi (koja služi za sastanke, konferencije, radionice, a ponekad ima funkciju bioskopa).
 |
Drugog dana smo se našli na Paliću. Arhitektonski secesijski objekti kao što su Velika terasa, Vodotoranj, Hoteli Park i Jezero, Ženska plaža, Vila Lujza, Mala gostionica, Zamak sova, Abazija, TIC (stanica Tranvajska) i Vile Palić, kao i engleski park star 170 godina. a tokom šetnje posećeni su barokni park na šetalištu, teniski teren izgrađen 1878. godine i letnja terasa. Palić je bila banja koja je sredinom 19. veka bila poznata kao lekovita sa blatnim kupatilom, razvijenom turističkom ponudom gastronomije, sporta / Palićka olimpijada je osnovana 4 godine pre modernih Olimpijskih igara/, odmora, zabave i šetnje.
 |
Završni stručni program sastanka bila je poseta avanturističkom parku Furioso. Avanturistički park se nalazi u neposrednoj blizini Ludaškog jezera, na površini od oko 2 hektara, i kombinuje ugostiteljsku i doživljajnu funkciju. Park ima zatvorenu prijemni prostor za 50 osoba i otvorenu prostor za prijem 80 osoba, kao i igralište i avanturistički park za ljude svih uzrasta. Postoje tri glavna pravca u spektru usluga: organizacija događaja, koja uključuje dečje rođendane, druge porodične događaje i korporativna okupljanja. Druga grupa usluga su izleti, a treća prijem pojedinačnih posetilaca. Deo posete je bio i upoznavanje sa Ludaškim jezerom koje je pod zaštitom Ramsaarija i njegove faune i flore sa konjskom zapregom avanturističkog parka. Tokom putovanja fijakerom posetili smo biciklističko odmorište sa opservatorijom za ptice, od prirodnih materijala, na Ludaškom jezeru, koje se nalazi uz zeleni pojas jezera. Odmaralište je deo infrastrukture eko turizma, kao vid turizma direktno vezan za prirodu i ima potencijal da angažuje radnu snagu na održavanju, kontroli i zaštiti prirode, kao čuvarsku službu, oživljavanje starih zanata, vodiče u prirodi - griteri. Pored toga, usluge gastronomije i smeštaja zahtevaju stalno zapošljavanje radne snage, zbog velike fluktuacije.
 |
Projektni sastanak je završen ručkom u Ribljem restoranu „Riblja čarda“ na obali Palićkog jezera
 |
 |
GREEN ZONE WB 2
|
|
GREEN ZONE
2021-1-HU01-KA210-ADU-000035076
Razmena znanja i iskustava
Radionička knjižica
Program
Fondacija Váltó-sáv Alapítvány: Materijal za obuku za program pritvora – održivi razvoj
- - Održivi razvoj
Blagostanje čovečanstva mora biti zasnovano na tri stuba razvoja – društvu, životnoj sredini i ekonomiji. Ništa od ovoga se ne može zanemariti ako želimo da poslujemo na održiv način. Ovo je izazov i za čovečanstvo u celini i za pojedince.
Kakav razvoj je potreban?
Šta je održivi razvoj?
Kako ekonomije pojedinih zemalja mogu postati održivije?
Kako možemo učiniti naš životni stil održivijim?
Kako možemo smanjiti pritisak na životnu sredinu kako svetska populacija raste?
Kako možemo uspostaviti ravnotežu između ekonomskog razvoja i ekološke pravde?
Koncepti: ekološki otisak, održivi razvoj, "Misli globalno, deluj lokalno", stanovništvo / prenaseljenost
- Potrošnja i proizvodnja
Danas je većina proizvodnih lanaca globalizovana i često koristimo proizvode koji su proizvedeni hiljadama milja daleko. Postali smo globalni potrošači. Svojim potrošačkim odlukama možemo uticati na situaciju u drugim delovima sveta, a uticaj dolazi sa odgovornošću.
Šta je razlog što je u nekim delovima sveta proizvodnja jeftinija?
Zašto se proizvodnja i razne usluge poveravaju?
Ko je odgovoran za uslove rada u udaljenim fabrikama?
Ko dobija, a ko gubi u globalizovanoj trgovini i preraspodeli proizvodnje?
Jeste li sigurni da treba da konzumiramo onoliko koliko nam je potrebno?
Kakva je odgovorna potrošnja?
Odnos ljudske populacije – prenaseljenost – potrošnja
Koncepti:: kupovina - potrošnja - pakovanje - ekološka proizvodnja - upravljanje otpadom - odvajanje otpada, ekološki svestan kupac, reciklaža (ponovna upotreba), plastika.
- Klimatske promene
Klimatske promene su jedan od najvećih izazova sa kojima se čovečanstvo suočava, jer utiču na funkcionisanje svih društava i ekonomija u svetu. S jedne strane izaziva opasne vremenske anomalije i smanjuje prinose, a sa druge doprinosi eskalaciji međunarodnih sukoba.
Koji su uzroci i posledice klimatskih promena i kako ih možemo sprečiti?
Kako možemo da se prilagodimo ili ublažimo promene koje su se već desile?
Da li je ovo proces, kakva je njena stvarna uloga, ili kakva bi mogla biti uloga politike, biznisa, nauke, aktivističkih pokreta i pojedinaca?
Zašto su klimatske promene tako kontroverzna tema?
Kako su klimatske promene već povezane sa globalnim fenomenima kao što su migracije, mir i sukobi, biodiverzitet, obrazovanje?
Koncepti: transport i pritisak na životnu sredinu, ekoturista, ekoturizam, ekološki otisak turizma, krčenje šuma
- Prehrana i poljoprivreda
Hrana koju konzumiramo danas stiže u naša domaćinstva iz celog sveta. Proizvodnja hrane prevazilazi naše potrebe, a raspodela nije pravedna.
Odakle dolazi hrana koju jedemo?
Šta su GMO (genetski modifikovani organizmi) i kako utiču na proizvodnju hrane?
Kako su se poljoprivredna proizvodnja i trgovina promenili na globalnom i lokalnom nivou u poslednje vreme?
Kako se glad može sprečiti?
Kako poljoprivredna politika EU utiče na proizvodnju hrane u drugim delovima sveta i u našim zemljama?
Ko su izvoznici i uvoznici poljoprivrednih proizvoda?
Šta je industrijalizovana poljoprivreda? Kako to utiče na našu okolinu, naš kvalitet života?
Koncepti: : hrana - potrošnja - štedljivost (reciklaža), otpad od hrane i njegovo sprečavanje, nutritivna vrednost, bez hemikalija, kvalitet hrane, aditivi za hranu.
- Prirodni resursi
Društvu su potrebni prirodni resursi da bi preživelo. Neki od njih se mogu obnoviti ako se koriste mudro, dok su drugi iscrpljeni. Racionalno, održivo korišćenje prirodnih resursa je važan globalni izazov.
Kako se iscrpljujući resursi mogu zameniti obnovljivim?
Kako možemo smanjiti našu zavisnost od nafte?
Kako možemo da rešimo problem tragedije opšteg dobra sa različitim resursima?
Ko može forsirati održivo korišćenje resursa?
Šta znači pravično koristiti resurse?
Koncepti:energija - obnovljivi izvori energije, potrošnja energije, ušteda energije, voda - upravljanje vodom, ušteda vode - zašto, fosilna goriva
Sve u svemu: kako možemo smanjiti naš ekološki otisak?
Evaluacija i rezime 1. TM: za partnersku organizaciju to je bilo iskustvo za formiranje stavova i smanjenje predrasuda, kao i lični susret i iskustvo u oblasti koja nije bila uključena u njihove prethodne aktivnosti (zatvor, životni put oslobođenih ljudi, mogućnost promene – sledenje vrednosti i normi većinskog društva umesto kriminalne karijere itd.). Senzibilizacija, skupljanje novih impulsa, novih utisaka - svakako pozitivan uticaj u daljoj realizaciji projekta.
 |
 |
 |
 |
|
|
GREEN ZONE WB 1
Program
CHANGE OF VIEW
Info Template
© Copyright 2008-2011 Ostorka