|   O nama  |   Novosti  |   Projekti  |   Konjički susretSeoski turizam  |   Kontakt  |  
| magyar | srpski |       Danas je 28. 3. 2017, utorak.
    Donatori:
Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine
Fondacija Szekeres László
Grad Subotica
Szülőföld Alap
Corvinus Zrt.
Bethlen Gabor Alap

Projekti

Konjički susret na Šupljaku
4. oktobra 2009. godine je bio organizovan prvi konjički susret na Šupljaku, koji je podržao Corvinus Zrt. Već ujutru od 6 sati su se skupljali učesnici vašara i takmičenja kuvanja u kotliću. Konjički i streličarski susret je započeo tako, dasu konji i zaprege obšli selo i na taj način proglasili susret otvorenim. Na susretu je bilo i pojedinačnog predstavljanja i zajedničkog jahanja, vožnje zaprega među preprekama ali i izbora najlepšeg konja i konjičkog polo takmičenja. Nije izostao ni prikaz srednjevekovnog streličarstva i borilačkih veština. Posetioci priredbe su imali mogućnost jahanja kako konja tako i magaraca i vožnju zapregama.
Mnoštvo programa je priredbu učinila atraktivnom, mislimo tu na kulturne programe, predstave narodne muzike I plesa odnosno na vašar zanatlija. Skup ugostiteljskih šatora, zakuska vina I rakije, vašar voća I povrća su zadovojili gastronomske potrebe posetioca. U takmičenju u kuvanju kotlića je učestvovalo 35 grupa iz okoline. Posetioci kojih je bilo oko 3000 su mogli da se hrane i da utole žeđ u dva ugostiteljska šatora. Pobednik takmičenja zapregama je Ištvan Đarmat iz Ade,u konjičkom polo takmičenju je pobedila grupa iz Bačkih Vinograda, na izboru najlepšeg konja i zaprega je pobedio isto Ađanin Šandor Albek, a takmičenje spretnosti je osvojio tandem Ištvan Đarmat I Illeš Babarci , koji su nagrađeni medaljom I peharom. Zahvaljujući dobrim vremenskim prilikama I odgovarajućoj reklamnoj kampanji I. Konjički susret je imao 3000 posetioca. Zbog velike uspešnosti ovu priredbu bi smo želeli da učinimo tradicionalnom.
Osnovni cilj Konjičkog susreta je bio popularizacija konjičke kulture I tradicije ovog područja . Ova manifestacija je od posebnog značaja, pošto priredbe takve vrste na ovom području još nije bilo. Posetioci I. Konjičkog susreta su došli ne samo iz okolnih naselja nego i sa područja Severne Vojvodine, tako da su se sakupili u trostruko većem broju od očekivanog. Priredba je imala veliki uspeh kako od strane stanovništva, tako I od strane gradske I seoske uprave, a isto I u medijama.
Postavljeni cilj je u potpunosti ostvaren : Vojvođanski mađarski preduzetnici su imali mogućnost da predstave svoje konje I usluge, kao I proizvode I na taj način upoznali ciljane potrošače iz čega proizlazi da će se u buduće generisati dodatni prihodi za konjušare, proizvođače I zanatlije.


Uz pomoć fondacije Šansa za stabilnost smo ostvarili projekat Saradnja i razmena iskustava malih turističkih preduzetništva.

Pomogli smo u saradnji, razmeni iskustva i izradi zajedničkog paketa programa između srpskih i mađarskih malih preduzetnika koji se bave seoskim turizmom. Suština programa je u izradi zajedničkog marketinškog plana i stupanja na tržište na osnovu istog. Dalji cilj projekta je kako bi zainteresovani u seoskom turizmu oformili Euroregion, koji bi bio stručni ogranak već postojećeg Euroregiona.


Uz pomoć novosadskog EHO-a smo ostvarili projekat pod nazivom Seoski turizam kao mogućnost za preživljavanje.

Cilj projekta je bio da zemljoradnike na selu stvori novi vid mogućnosti zarade i na taj način trenutačni težak život na selu olakšaju i stvore mogućnost za preživljavanje. Tokom projekta smo potražili više od dvadesetoro ljudi koji žive u regionu i koji već imaju osnovne mogućnosti da se bave seoskim turizmom. To znači da imaju osnovne uslove da primaju goste ali nemaju potrebno stručno znanje, kapital i povezanost. Tokom programa smo se trudili da im to obezbedimo. Organizovali smo za njih obuke, stručnjaci našeg udruženja su im davali lične savete, te smo nakon obuke stvorili zajednički klaster, čiji će cilj biti da u turističkoj godini 2007 zajednički istupe na turističko svetsko tržište uz pomoć našeg udruženja. Kao poslednji korak obuke smo na www.ostorka.org.rs objavili bazu podataka na kojoj su oni koji se bave seoskim turizmom.


Uz podršku Szülőföld Alap smo ostvarili Program razvoja seoskog turizma.

Program nam je bio usko povezan uz posao naših stručnjaka obavljen februara 2005, tokom čega smo pronalašli ko su oni u regionu koji se već bave i koji bi se bavili seoskim turizmom u slučaju odgovarajuće organizovane podrške. Prvi korak je bio da smo tim pojedincima organizovali obuku tokom čega smo im preneli osnovna saznanja o seoskom turizmu. Nakon toga smo pomagali pojedinačnim savetovanjem i obezbeđivanjem uslova potrebnim za prijem gostiju, kako bi smo na kraju izradili za njih zajednički program paket za 2006.godinu sa kojom se mogu pojaviti na turističkom tržištu.Isti paket programa smo raznim marketinškim načinima predstavljali: štampali flajere iodgovarajućim kanalima dostavili do ciljne grupe, osim toga oformili sajt na kojem je objavljen program ponude.

Ostvarenjem programa smo povećali broj mađarskih preduzetnika koji se bave seoskim turizmom i tako pripomažući da mogu ostvariti dodatnu dobit. Sa ovim pilot projektom smo stvorili osnovu za jednu vrstu organizacije višeg nivoa sa kojom celom mađarskom zajedništvu stvaramo mogućnost za proboj u seoskom turizmu i ostalim turističkim ograncima vezanih uz to. Time što su se ujedinili u organizaciju, prisustvovali na obuci, zajedno sa zajedničkom ponudom se pojavljuju na turističkom tržištu lakše mogu prosperirati. Pošto je u seoskom turizmu veoma teško sam napredovati, treba ljude podsticati na slogu kako bi ujedinjenjem svojih resursa jačali jedni druge i borili se za opstanak zajednice. Na osnovu naših ispitivanja od trenutno postojećih mogućnosti je ovaj naj lakše iskoristiv, pošto je za njegovo ostvarenje potrebno relativno malo kapitala.


Seoski turizam kao šansa za opstanak seoskog stanovništva - program obuke uz potporu Apáczai Közalapítvány.

U Vojvodini svuda gde ima mađarskog stanovništva postoje svi uslovi za razvoj seoskog turizma. Potisje, okolina Palića i Ludaša, te brežuljci Telečke pružaju idealne mogućnosti za odmor. Stanovništvo sela regiona sve teže preživljava od poljoprivrede pa su prinuđeni za potragom novih finansijskih izvora. Pošto su objekti i resursi na raspolaganju treba stanovništvo usmeriti prema seoskom turizmu. Svaki pojedinac stanovništva je u nekoj vezi sa poljoprivredom tako seoski turizam tako i prikaz običaja može biti privlačna za publiku. Na osnovu naših prethodnih istraživanja bi se 40% stanovništva datog sela bavila seoskim turizmom ako bi dobila organizovanu pomoć pre svega u obuci i sastavljanju programskih paketa. Pošto kod nas ne postoji savez seoskog turizma, naša organizacija se prihvatila da kordinira taj posao.

Program obuke smo ostvarili na 4 mesta tako da to pokrije na najbolji način područja mađarske živelji podrazumevaljući pod tim i delove sa malim brojem mađarskog stanovništva. Sa mađarskim partnerom segedinskom školom Katedra Alapítványi Iskola smo na taj način sastavili plan obuke da se u njemu nađu kako evropski trendovi tako i mađarska iskustva a i pravni uslovi Srbije.

Njihova mađarska i naša vojvođanska iskustva daju garanciju za uspešnu obuku. Ni na jednom od četri mesta (Bački Vinogradi, Senta, Svilojevo, Mali Iđoš) nikada nije održana turistička obuka mada mogućnosti i interesovanja ima, i tako program mogu odslušati oni koji već imaju zamisao, neku vrstu infrastrukture ali najbitnije, stručno znanje jiš nedostaje. Program je završen ispitom, i uspešnim završnicima je podeljena diploma kojom mogu potvrditi svoje znanje.Od trenutnih mogućnosti prednosti seoskog turizma je najlakše iskoristiti, pošto je za ostvarenje potrebno malo finansijskog kapitala a puno više stručnog znanja. Izvršenjem programa proširujemo broj mađarskih preduzetnika koji se bave seoskim turizmom, potpomažući da proizvedu na taj način do dodatni prihod. Projektom obuke utemeljavamo osnove takve organizacije višeg nivoa sa kojom za celokupnu mađarsku zajednicu osiguravamo način za proboj u seoskom turizmu i ostalim turističkim ograncima vezanim uz to. Time što prisustvuju na obuci naučiće kako se ovaj zanat treba nastaviti, prikazuju im se i vidovi saradnje, pošto ako se zajednički, sa zajedničkom ponudom pojavljuju na turističkom tržištu lakše mogu prosperirati. Cilj obuke je bio takođe da se u buduće pojavljuju sa identičnom ponudom ne kao konkurenti već na taj način se međusobno jačajući.


Projekat sa naslovom Sakupljanje vojvođanskih poljoprivrednih zaostavština uz pomoć fondacije Šansa za stabilnost.

Vojvođansko stanovništvo makar koje nacionalnosti bilo sa velikom sigurnošću raspolaže nekom od poljoprivrednih običaja. Na žalost trenutno ne postoji ni državni ni samoupravni organ koji bi sakupio, obradio, restaurirao i publikovao sve te običaje. Udruženje Ostorka je sebi postavilo taj cilj na osnivanju i od tada se bavi tom delatnošću. Cilj ovog projekta je bila priprema takvog akcionog plana koji se odnosi na celu pokrajinui sa čijim je ostvarenjem moguće pronaći, sakupiti, konzervisati i kasnije prikazati sve duhovne i predmetne poljoprivredne zaostavštine pred čijem nestanku stojimo.

Na žalost ima sve manje mogućnosti da sačuvamo običaje koje su nam preci zaveštali. Kako po selima tako i po gradovima ruše stare kuće i čiste tavane odakle dragoceni stari predmeti završavaju ili u vatri ili na smetilištu. Na žalost broj onih starih osoba se smanjuje koji nam mogu preneti duhovne ostavštine, stare narodne pesme, bajke, dogodovštine, opis starih zanata, igre. Sve ove stvari trebamo sačuvati jer bio to ma koji narod i pričao ma kojim jezikom, običaji ne smeju nestati.Udruženje Ostorka je sa ovim akcionim planom nastavio rad započet pre četri godine. Imamo mnogobrojne davaoce podataka i sakupili smo mnogo raznih poljoprivrednih i zanatskih predmeta.

Tokom projekta nam je bio cilj da izradimo plansku dokumentaciju koju ako ostvarimo, u budućnosti možemo stvoriti takvu zbirku koja bi mogla biti osnova za Poljoprivredni Muzej Vojvodine. Pošto zakon ne dopušta da se civilna organizacija samostalno bavi takvim poslom, potpisali smo partnerstvo sa Gradskim Muzejom Subotice, koji vrši stručni i pravni nadzor projekta.Pored muzeja imamo još dva partnera koji u širem krugu mogu pomoći u ostvarenju projekta. To je Udruženje Zemljoradnika Severne Vojvodine kao najveći takav civilni organizam sa veoma bitnim informacijama preko svog članstva i Udruženje Ekologa Rihard Čornai koji putem svojih ljudi na terenu ima informacije o posednicima duhovnih i predmetnih zaostavština.

Rad koji se treba obaviti ima dva glavna rezultata. Sa jedne strane smo kartigrafisali skup običaja koje su nam preci zaveštali a sa druge strane iste prikazujemo mlađim generacijama. Puno njih nezna kako je bogat ovaj kraj običajima bilo to poljoprivredni ili bilo kakvi drugi.

Istina samo sporedno ali uz prikaz ovih sačuvanih običaja region se može priključiti u kulturalni turizam i na taj način pomažući dalji rad odnosno podstaći popularnost regiona.